понедељак, 9. децембар 2024.

Stvarnost na dlanu - Don DeLilov svet

 

Don DeLilo spada u grupu pisaca koji nam daju detaljnu sliku života u Americi krajem 20. i početkom 21. veka. Međutim, iako piše o svetu koji najbolje poznaje, svaki čitalac će prepoznati svoju zemlju, svoju surovu realnost i put ka kome se sve više teži, put kojim se već uveliko krećemo. Moj utisak je da je DeLilo vizionar budućnosti, one budućnosti koja je strah i trepet, a mi smo joj sve bliži.

Kod ovog autora se jasno uočavaju foknerovski elementi, često prikazuje zbrkan tok svesti (anti)junaka, prelazi s teme na temu, pa se vrati i nastavlja prekinutu nit – baš u trenutku kada čitalac zaboravi na čemu je bio focus u prvom misaonom toku. Takođe, besmisleni dijalozi, rasprave o banalnim stvarima, kao i elementi koji ukazuju na emotivnu nezrelost, zaostalost ili trenutnii prekid filma, potpuni zaborav, ukazuju da je Fokner izvršio najveći uticaj na Don DeLila i odredio pravac njegovog stvaralaštva.


Beli šum
je neobična, surovo realna, bolna i oštra knjiga. Ostajete zaleđeni pred mnogobrojnim rečenicama koje pogađaju tamo gde smo najosetljiviji. Knjiga nad kojom se treba zamisliti i uroniti duboko jer se pisac neprestano igra sa nama. Pruža nam viziju budućnosti ako nešto ne promenimo. Ovo je tipičan postmodernistički roman u kome smo stalno u dilemama. Iako ispričana u prvom licu, iz muškog ugla, u jednom trenutku stičemo utisak da je to u stvari ženska perspektiva prikazana kroz muško lice. Fragmentarnost ima diskutabilan uzrok. Ili je posledica zaboravnosti glavne junakinje koja govori o onome čega se i kako seća, ili je pisac hteo da naglasi prolaznost svega. Sve prolazi, samo smrt ostaje večna. Iako se ne spominje direktno, smrt je u podtekstu svakog pasusa. Dominacija smrti je izazvana strahom od nje, a junaci su uvereni da ga uspešno prikrivaju, što je samoobmana jer je čitaocu njihov strah očigledan. Simboličan je broj poglavlja kojih je 40. Mene je to asocitalo na 40 nedelja trudnoće, na rađanje novog života. Ta asocijacija nije slučajna jer tek 40. poglavlje donosi prve promene. Promena rasporeda rafova u marketu donosi najavu promena u životima ljudi. Međutim, ta promena ostaje samo kao mogućnost, još jedna neizvesnost.


Roman Tišina otkriva ponor u koji smo već zagazili. Zavisnost od tehnologije, televizije, mobilnih telefona je prikazana kroz opsesiju fudbalom i nemogućnošću gledanja fudbalske utakmice usled nestanka struje. Pogašeni telefoni i televizori primoravaju nas da se okrenemo jedni drugima, razgovaramo, provedemo vreme kao porodica i prijatelji. Tu se otkriva koliko smo udaljeni jedni od drugih, stranci koji žive zajedno, stranci koji nemaju o čemu da razgovaraju. Zajedno, a sami, svako za sebe. Boli, zar ne? Ljudi pretvoreni u robote, misli usmerene samo da reše problem kako bi vratili tehnologiju u funkciju. Nemarnost za tuđe živote, za borbe kroz koje prolaze – surovo, da surovije ne može biti!


Anđeo Esmeralda
je treća knjiga ovog pisca sa kojom se susrećem, ujedno i najslabiija do sada. Ovo je zbirka koja sadrži devet priča različitih tema, ali prožetih delilovskim motivima koji su već pomenuti. Istoimena priča, Anđeo Esmeralda, ostavila je najjači utisak n amene. Ne, nemojte tražiti na internetu i u knjigama ko je Anđeo Esmeralda – nećete naći. Tek čitanjem priče saznaje se tragična sudbina jednog mladog života. Pre nego što progovorim o Esmeraldi, moram reći da me je autor oduševio simbolima i emotivnim segmentima priče. Nisam navikla na takvog DeLila, ali lepo mu stoji. Naime, Ismail crta grafite na praznom zidu jedne zgrade, ali ne bilo kakve grafite. Slika Anđele koji predstavljaju svu umrlu decu – ispod svakog Anđela stoji ime deteta, godina i razlog smrti. Među njima je i Esmeralda koja u trenutku nasilne smrti ima samo dvanaest godina. Čitajući priču, srce mi se stezalo pri sećanju na decu koja su izgubila svoje živote, na strašnu činjenicu da ih je danas sve više. Da, drugačiji su razlozi, druge su bolesti, ali je ishod isti – smrt.

Hvala Don DeLilu što je izabrao baš ovaj način da oda počast nevino stradaloj deci i što svojim delima pokušava da nas upozori da treba povući kočnicu, zaustaviti pomahnitalu traku I zapitati se kako da se ovo zaustavi.