Svet aforizama

Poštovani čitaoci, ovaj post će biti nešto drugačiji od ostalih jer je Nikola Janković odlučio da mi olakša posao i umesto da mi samo pošalje podatke o sebi, napisao tekst kojim će se predstaviti. Veoma sam mu zahvalna na tome jer sam ovih dana zatrpana obavezama, pa bi moj tekst možda ispao loš i površan, a ja to nikako ne želim. Na humorističan način ćemo se upoznati sa ovim divnim i svestranim čovekom čiji humor i optimizam mi neretko spasu dan. Ni jednu reč teksta koji sledi ne bih izmenila,zaista je sve onako kako je napisao. Ovim putem se zahvaljujem Nikoli na strpljenju i izvinjavam se što je ovako dugo čekao tekst.

Nikola je jedna svestrana devica. Završio je elektrotehniku, zatim bio student generacije na Mašinskom fakultetu, a onda predavao statistiku i informatiku na Fakultetu medicinskih nauka. Studirao je u okviru postdiplomskih studija godinu dana i na Univerzitetu u Ljubljani. Za razne uspehe tokom studija i na takmičenjima, često je nagrađivan, kako nagradama, tako i stipendijama od strane fakulteta, Vlade Republike Srbije, fonda Akademik Dragoslav Srejović, Ambasade Kraljevine Norveške itd. Kao Microsoft sertifikovani profesionalac i sistem administrator, drži nastavu i kurseve iz oblasti IT tehnologija. Takođe, godinama drži nastavu i kurseve iz primene programa SPSS za statističku analizu podataka. Autor je petnaest naučnih radova.

Kao svestrana devica, imao je i ima mnogo hobija i interesovanja. Govori engleski i slovenački jezik. Od svoje osamnaeste godine je odbojkaški sudija. Uređivao je kompjuterski deo foruma Krstarica. Koordinator je Mense Srbije za Kragujevac. Voli enigmatiku, šah, pazl, sudoku i ostale mozgalice. Voli da gleda filmove, veliki je poznavalac srpske i svetske kinematografije. Od sportova, voli da igra i gleda snuker. Voli da putuje. Voli slatkiše, cveće i mačke.

Nikola je veliki ljubitelj književnosti. Uživa u knjigama i svojoj maloj biblioteci. I u ovom pogledu je izuzetno svestran. Veliki je poznavalac tematike o tajnim društvima i masoneriji. Čita i piše aforizme, i jedan je od koautora almanaha aforizama Osinjak. Takođe, čita i piše poeziju. Od pesnika, omiljeni su mu Mika Antić, Desanka Maksimović, Matija Bećković, Goran Tadić. Od domaćih pisaca voli Duška Radovića, Dušana Kovačevića, Branislava Nušića, zatim Ivu Andrića, Mešu Selimovića. Od svetskih pisaca, veliki je poštovalac Saramaga, Remarka, Hesea, Markesa. Oduševljava ga veličina kako Laze Kostića, tako i Salmana Ruždija.

Na kraju ovog predstavljanja, slede aforizmi iz almanaha aforizama Osinjak.

U Srbiji su svi studenti na budžetu – svojih roditelja.

Juče smo bili drugovi, danas smo gospoda, a sutra ćemo biti doktori nauka.

Koliko je tanak ovaj toalet-papir, sve se plašim da ne ubodem želju.

Žene vole kad je muškarcima jezik duži od pameti.

Od vijagre može da se oslepi. A šta imaš i da gledaš u tim godinama.

Ubio sam profesora, previše je znao.

Ubio ženu pa sebe. Čovek džentlmen.

U Kini šetaju kupus. Kučiće su već pojeli.

Oni koji stalno nešto menjaju imaju Editov kompleks.

Srbija je treća u svetu po siromaštvu. Dajte nam tu bronzu pa da je utopimo.

Devojkama ne zavirujem pod suknju, šetam isključivo nudističkom plažom.

Seks je igra koja se meri minutima, ali se zato o njoj priča satima.

Najjači mišić u ljudskom organizmu je jezik. Čvrst dokaz kojeg se drže lezbejke.

Kad đavo uđe u ženu, jebeno je to.

Milione evra su poklonili strancima. Ne kaže se strancima nego strankama.

Beskonačnost

Moj sledeći tekst je o Igoru Živkoviću, momku koga krasi bezgranična ljubav i dobrota. Moje virtuelno poznanstvo sa Igorom je započelo u grupi Balkan voli knjige gde me je najpre osvojio svojom poezijom, a potom je usledio zahtev za prijateljstvo i nekoliko dopisivanja prilikom kojih smo se on i ja bolje upooznali.

 Kad je reč o njegovoj poeziji, mogu da kažem da je tačno ono što se govorilo za Branka Miljkovića. Reč je o tome da pesnik živi svoju poeziju. Igor piše o ljubavi i živi ljubav. Ne možemo tačno utvrditi da li je pesnik uzdigao ljubav, pa se vinuo u oblake za njom, ili je ljubav uzdigla njega do svog trona. Ganula me je količina iskrenosti i dubina ljubavi koja se uočava u pesmi koju žu vam predstaviti. Tako jednostavne, a teške reči, tako iskrena i dirljiva ljubav koja se ne može iskazati rečima, niti se može njima iscrpeti. Može se samo produžiti do beskonačnosti. Jedina prava ljubav je ona ljubav kojoj su dovoljni pogledi i stisak ruke da bi se dvoje razumeli. Očima se najlepše voli, a nežnošću se ostavlja trag u nečijoj duši.

Zahvalila bih se Igor una poverenju i na tome što mi je dozvolio da preuzmem  sliku sa njegovim tekstom i podelim je sa vama. Ovaj tekst završavam uz želju da Igor i njegova voljena, kojoj je posvećena svaka pesma, budu zajedno još dugo.    

Tišina i nedostajanje

Razmazio bih sebe

kada bih bar dva puta  jeo  na dan ,

kada bih grlio bar pred spavanje

onu kojoj dušom pripadam .

Razmazio bih sebe kada bih

naučio da ne brinem ,

da se za sve ne sekiram ,

kada bih bar ponekada pored muka

usnio neki lep san .

Razmazio bih sebe kada

bih bar nedeljom kao sav

normalan svet bio slobodan .

Razmazio bih se samo uz

osmehe i toplinu doma

moje porodice za koju živim ,

u koju verujem i pored daljine što nas razdvaja ,

u taj najiskreniji još uvek

neostvaren san.

Razmazio bih se u tvome zagrljaju

ali uvek ostao  vredan , pažljiv ,

veran ,osećajan , isti ...

Mazili bi te nežno po obrazima

od rada grubi dlanovi

ali pošteni i čisti .