Beskonačnost

Moj sledeći tekst je o Igoru Živkoviću, momku koga krasi bezgranična ljubav i dobrota. Moje virtuelno poznanstvo sa Igorom je započelo u grupi Balkan voli knjige gde me je najpre osvojio svojom poezijom, a potom je usledio zahtev za prijateljstvo i nekoliko dopisivanja prilikom kojih smo se on i ja bolje upooznali.

 Kad je reč o njegovoj poeziji, mogu da kažem da je tačno ono što se govorilo za Branka Miljkovića. Reč je o tome da pesnik živi svoju poeziju. Igor piše o ljubavi i živi ljubav. Ne možemo tačno utvrditi da li je pesnik uzdigao ljubav, pa se vinuo u oblake za njom, ili je ljubav uzdigla njega do svog trona. Ganula me je količina iskrenosti i dubina ljubavi koja se uočava u pesmi koju žu vam predstaviti. Tako jednostavne, a teške reči, tako iskrena i dirljiva ljubav koja se ne može iskazati rečima, niti se može njima iscrpeti. Može se samo produžiti do beskonačnosti. Jedina prava ljubav je ona ljubav kojoj su dovoljni pogledi i stisak ruke da bi se dvoje razumeli. Očima se najlepše voli, a nežnošću se ostavlja trag u nečijoj duši.

Zahvalila bih se Igor una poverenju i na tome što mi je dozvolio da preuzmem  sliku sa njegovim tekstom i podelim je sa vama. Ovaj tekst završavam uz želju da Igor i njegova voljena, kojoj je posvećena svaka pesma, budu zajedno još dugo.    

Tišina i nedostajanje

Razmazio bih sebe

kada bih bar dva puta  jeo  na dan ,

kada bih grlio bar pred spavanje

onu kojoj dušom pripadam .

Razmazio bih sebe kada bih

naučio da ne brinem ,

da se za sve ne sekiram ,

kada bih bar ponekada pored muka

usnio neki lep san .

Razmazio bih sebe kada

bih bar nedeljom kao sav

normalan svet bio slobodan .

Razmazio bih se samo uz

osmehe i toplinu doma

moje porodice za koju živim ,

u koju verujem i pored daljine što nas razdvaja ,

u taj najiskreniji još uvek

neostvaren san.

Razmazio bih se u tvome zagrljaju

ali uvek ostao  vredan , pažljiv ,

veran ,osećajan , isti ...

Mazili bi te nežno po obrazima

od rada grubi dlanovi

ali pošteni i čisti .