Beskrajna ljubav

Odlučila sam da ovaj tekst napišem o Katarini Dinić, jednoj nasmejanoj devojci koja duboko i jako voli. To se vidi iz njene priče koju je odlučila da podeli sa nama. Poslala je isti tekst magazinu "Out Loud" koji ga je objavio na svom blogu i fejsbuk stranici Ono što me je privuklo da pišem o njoj jeste ta iskrena i čista ljubav, ta  vernost drugome i stavljanje drugoga ispred sebe. Kao što rekoh u naslovu, beskrajna ljubav, ljubav koja opstaje iako druga strana nije tu. Ova kratka priča me je zaintrigirala i zbog toga što na prvo čitanje nisam uspela da osetim sve lirske i emotivne talase. Tek prilikom drugog, pa i trećeg, čitanja, osete se sve emocije i svaki drhtaj za onim koji nije tu čitalac oseća na svojoj koži. Takođe, priča Dvadeset i četiri je dokaz da ljubav ne zna za granice, niti ju je moguće staviti u bilo kakve okove i kalupe. Sloboda da se voli pobeđuje sve.

Želim da se zahvalim Katarini na poverenju i da joj poželim puno inspiracije za nova dela. U nastavku sledi priča o kojoj sam govorila:

Dvadeset i četiri

Nije kriv Beograd što mu je Sarajevo predaleko za one davne, ali nezaboravne, izlaske sa tobom.

Nije kriv Kalemegdan od koga ima mnogo da se pešači do Skenderije.

Nije kriva ni Miljacka što je solim sećanjima dok lebdim nad njom i opažam kako mi se tvoj lik iz nje približava.

Zar doista moram da slušam sada kako ćutiš o onome što si nekada jedva čekao da mi kažeš?

Voda teče isto kao i ovo vreme što je postalo bezlično otkako uzalud ponavljam u sebi da te nisu ugledali otudjenog od sveta zbog alkohola u noći pre selidbe. Sećam se da nisi mnogo voleo da se opijaš, no bili smo deca. Previše mladi da razmišljamo ko će kuda i zašto otići, i sa kime završiti.

Nesmetano me obuzima neprijatnost kad god legnem sa strancem, a zamišljam da njegovo telo pripada tebi, koji si moje obeležio za života.

Sa tvojom malenkošću bilo mi je sve prvo. Samo Sarajevo nikada nije.

Šteta za tako lep grad da propusti onakvu ljubav.

Šteta za ove kofere što već godinama stoje prazni u ćošku spavaće sobe.

Šteta i za sve potencijalne šanse kojima nisam dozvoljavala da se pokažu u svetlu boljem od tvog.

Unapred se izvinjavam što ću i ovaj dvadeset i četvrti februar provesti zaključana u četiri zida, odbijajući svaki poziv koji ne zvoni kao tvoj.