Romantična duša

Nakon kraće pauze u objavljivanju i promovisanju talenata, nastavljam sa ispunjavanjem zacrtanog cilja. Danas vam predstavljam Vanju Avramović, dvadesetšestogodišnju devojku iz Jagodine. Vanja kaže da je počela da čita po završetku srednje škole i da je tada zavolela ovu aktivnost. Ljubav prema pisanju je otkrila prošle godine kada se u jednoj grupi odazvala pozivu da se članovi oprobaju u pisanju. To je za nju bio izazov koji je pokrenuo njenu inspiraciju i tako je doveo do prve napisane priče. Posle ovog pokušaja, njena inspiracija se sve više razbuktavala, njeno uživanje u pisanju povećavalo, a i broj priča je rastao. Za sada ima 10 napisanih priča, a ja ne sumnjam da će ih biti još puno.

Vanja je, kao i ja, jedna romantična duša što se oseća u njenim pričama. Ljubav joj je najveća inspiracija i od srca joj želim da se i njoj, kao junakinji priče koju ćete čitati, desi ovakva ljubav. Svakoj devojci želim ovakvu ljubavnu priču jer svaka od nas zaslužuje da bude voljena.

Verujem da će Vanja vremenom usavršiti svoje pisanje i da ćemo jednog dana biti obradovani njenom knjigom, a do tada, uživajmo u jednoj romantičnoj ljubavi Sofije i Jovana:

 Sudbinski susret

Sofija je radila kao prodavačica u salonu venčanica i volela je svoj posao. Gledala je blistave venčanice i buduće mlade kako ih isprobavaju. Divila im se, sanjala o tome da i ona jednog dana stane na to mesto.

Jednog dana vraćajuci se s posla, tražila je nešto po torbi, zadubila se tražeći i nije gledala kuda ide. U jednom trenutku, udarila je u nekog.  Odskočila je, torba je pala na trotoar i njen sadržaj se prosuo po trotoaru. Rekla je : "Uplašili ste me, izvinite,  da li sam Vas povredila?!" Mladić se nasmešio i odgovorio: "Niste me povedili, izvinite Vi što sam vas uplašio." Predstavio se : "Ja sam Jovan." Ona je stidljivo stajala i odgovorila: "Drago mi je, ja sam Sofija." Sofija se sagla da pokupi stvari iz torbe sa trotoara, ps se i  on sagao da pomogne. Ruke su im se dodirnule, medju njima se osetila neka energija, varnica, neka jaka sila. Odjednom , kiša je počela da rominja, pa nastavila da pada sve jače. Jovan je predložio da se sklone od kiše i popiju kafu u kafiću preko puta. Pristala je. Ušli su u kafić, seli za sto do prozora i naručili piće. Stigla im je kafa, a zatim su počeli  opušteno da razgovaraju. Nakon nekog vremena, Sofija je pogledala naručni sat, morala je da krene da ne bi propustila autobus. Jovan se ponudio da je otprati do stanice, nastavili su da pričaju i dogovorili su se da se ponovo vide. Sofija je ušla u autobus i mahnula mu je.

Sledećeg dana, otišla je na posao puna utisaka, nasmejana i srećna.

Vidjali su se nekoliko nedelja, to je prešlo u mesece i shvatili da su jako slični. Ista interesovanje, vole iste stvari, muziku, samo ih je razdvajalo razliciti posao. Jovan je radio kao  pedijatar. Mnogo je voleo decu i  želeo je jednog dana da osnuje porodicu. Nakon nekoliko meseci provedenih zajedno, odlučili su da započnu vezu.  Sofija je bila ushićena , konacno joj je sudbina donela pravog čoveka. Svakog dana jedva je čekala da zavrsi s poslom i potrči mu u zagrljaj. Uživala je u svakom trenutku provedenom pored njega. Izlazili su u šetnje držeci se za ruke i razgledali grad, išli su u razne restorane na romantične vecere. Posle dve godine veze, rešili su da se uzmu. Jovan je iznenadio i zaprosio Sofiju u parku na dan zaljubljenih. Napravio je srce od latica ruža i ukrasnih sveća. U sredini srca stajala je korpa sa buketom od 101 ruže i prsten u njoj. Kleknuo je i upitao je : "Hoćeš li da se udaš za mene?" Sofija je zaplakala i rekla: "Da, zelim!" Stavio joj je prsten na ruku i poljubili su se. Sofija je sa radošću birala venčanicu. Njen san se ostvario. Venčanje se održalo u tom parku. Ona je bila prelepa, izgledala je kao prava princeza i držala bidermajer dok je išla ka njemu.  Jovan je osetio neizmernu radost i suze u očima i rekao sebi:"Oženio sam pravu i najlepšu ženu na svetu, čuvaću je kao malo vode na dlanu i neću dozvoliti da joj išta fali i da je neko povredi.  Želim da vidim samo njen očaravajući osmeh na licu, a suze da pusti samo od sreće. Otišli su na medeni mesec i to je bio najlepši period u njihovom životu. Kada su se vratili i odmorili od puta, dogovorili su se da se svako vrati svom poslu. Sofija je prva došla kući sa posla, skuvala ručak i čekala Jovana da dodje.

U braku su već dve godine i Sofija je ostala trudna. Rodila je blizance, devojčicu Krunu i dečaka Kostu. To je bio najlepši dan u njihovim zivotima. Napustila je posao kako bi se posvetila deci i  brinula o njima,a Jovan je nastavio da radi. Uživali su u svakom momentu provedenom sa decom, a Sofija je znala da je Jovan ljubav njenog života i da će ta ljubav trajati zauvek.