Za početak, nešto o autoru bloga

Zdravo svima! Moje ime je Sofija Ivanović i rodjena sam 29.10.1996. u Kragujevcu. Student sam Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, odsek za Srpski jezik i književnost. Kao što i sam izbor mojih studija kaže, zaljubljenik sam u književnost, a ta ljubav je počela u mojoj sedmoj godini. Pre negó što počnem priču o tome kako sam zavolela čitanje i pisanje, da kažem i ovo. Imam dve objavljene zbirke poezije Moć ljubavi i Valcer srca. Prošle godine, u oktobru, izašao je moj prvi roman Igra sudbine. Taj roman sam pisala sa 18-19 godina, ali sam procenila da ga vredi objaviti kao početnu stanicu. Imam jedan spreman i čekam pravo vreme da ga objavim. Moja ljubav prema pisanju nikad ne prestaje i ja uvek nešto pišem, tako da je treći roman u procesu pisanja. Trudim se da sve što napišem bude kvalitetno jer za umetnost nije bitno koliko napišemo, već da li je to napisano vredno.  A sada, priča o tome kako sam počela da pišem.

Talenat i ljubav prema knjizi i pisanju sam nasledila od deke koji se bavio pisanjem i koji ima objavljenu zbirku poezije. Tada sami mala sedam godina. Jedne večeri je došao deka i čitao mi svoju poeziju, a ja sam ga zadivljeno slušala iako nisam razumela sve što mi je čitao. Ipak sam bila dete, a on je pisao ozbiljnu poeziju. Medjutim, to mi ništa nije smetalo da se uživim i stvaram neke svoje vizije onoga što čujem. U svom tom zanosu, osetila sam kako se u meni nižu reči. Samo sam ispružila ruku ka njemu i rekla: “Čekaj, moram nešto da zapišem!” Ustala sam, zgrabila prvu svesku koja mi je bila pri ruci i svojim škrabopisom nažvrljala nešto što bi trebalo da je pesma, a zapravo ima dva reda i formu nevešto sklopljene rečenice. Sveska je imala toliko inspirativne korice (da, sećam ih se i sada sa 22. godine) da je jednostavno mamila da je otvorim i izlijem u nju sve što mi padne na pamet. Nije ni čudo, na njoj su bili leptiri raznih boja, a leptiri me uvek inspirišu i bude maštu. Nastavio je da mi čita, a ja sam ubrzo ponovo otvorila svesku. Ovaj put je to zaista ličilo na pesmu. Pročitala sam deki obe pesme i od tada je moja inspiracija rasla i pesme se množile.Zahvalna sam deki što mi je pružao podršku i podsticao me da pišem. On mi je biio najveći kritičar i ispravljao ono što nije valjalo, ali meni je ostavljao slobodu izražavanja. Kako sam rasla, tako je i moj talenat rastao, kako sam sve više čitala, tako su moje pesme postale ozbiljnije, kako sam sve više učila, postala sam samoj sebi najveći kritičar.

Dosta o meni, red je na blog. Ideju za ovaj blog je pokrenula pre svega moja ljubav prema književnosti i knjigama. Zatim, poželela sam da pomognem onima koji žele da predstave svoj rad, da im pomognem da počnu da ostvaruju svoje snove. Prvobitna ideja je bila časopis u štampanoj formi, ali kako je to skupo, odlućila sam se za blog. Nadam se da će čitaoci, ali i autori čija dela budu objavljena, uživati u čaroliji koju pisana reč ima. Naziv bloga je opet simboličan. Svaka knjiga koju otvorim me vodi u jednu drugu dimenziju, u jedan čaroban svet, u jednu bajku. Nije li život bajka?

Sa ovim pitanjem, ostavljam vas da razmislite o njemu i da u svakom trenutku svog života pronadjete sreću, jer sreća je u malim stvarima.