уторак, 15. јануар 2019.

Umetnička duša


Predstavljam vam veoma interesantnu i višestruko talentovanu Milicu Vasković. Ona je apsolvent Filoloskog fakulteta Univerziteta u Beogradu , smer Jezik , književnost i kultura, modul Bibliotekarstvo i informatika.  Aktivno piše za Naše malo skladište , portal za umetnost, kulturu i sport. Urednik je rubrika vezanih za Umetnost i kulturu. Veliki je ljubitelj knjiga i čitanja, bavi se slikarstvom u slobodno vreme i izradjuje ručne bukmakere. Pored ovoga, ima svoju stranicu na fejsu i instagramu.  Sanja da radi u velikoj biblioteci, zalaže se za popularisanje tradicionalnog oblika knjige i povećanje kulture čitanja. Zato je njen  prvi tekst na portalu bio objavljen pod nazivom :,, Smisao citanja u dobu interneta" koji možete pročitati klikom na sledeći link:

 Bila  je polaznik ljetnih skola Ivo Andric u Andrićgradu i to mesto je  inspiriše za rad.
Pored ovog teksta koji možete pročitati klikom na link, objaviću njen rado o bibliotekarstvu koji pokreće jako važnu temu koju je ona obradila direktno i bez ustručavanja da kaže istinu o današnjem statusu ove profesije i stereotipima koji postoje. Pošto sam upoznata sa njenim radom na izradi bukmakera, u dogovoru sa njom ću podeliti sa vama slike njenih radova. Ona je odlučila da sa nama podeli sliku iz Andrićgrada, mesta koje je inspiriše.  Pre negó što se upoznamo sa njenim tekstom o bibliotekarstvu, pogledaćemo slike koje mi je poslala. Iskoristiću priliku da kažem da je smatram vrlo persektivnom osobom koja može daleko dogurati ukoliko nastavi ovim putem.  Milice, nikad ne odustaj od svojih snova, veruj u njih i oni će se ostvariti. Potrebno je samo malo da ih poguraš i ohrabriš da ti pridju, a onda ih zgrabiš i ne puštaš. Od srca ti želim da ostvariš svoj najveći san i hvala ti što si pristala na saradnju.



Sada je na redu  tekst:

Kroz istoriju bibliotekari su smatrani čuvarima knjiga i znanja. Međutim, danas su najčešće vezani  za stereotipe, što odaje negativan utisak. Današnja javnost smatra da su bibliotekari ljudi koji rade iza pulta biblioteke i izdaju knjige, a u međuvremenu ne rade apsolutno ništa. Osim poslova sa korisnicima gde aktivno snjima komuniciraju i pomažu im u pronalaženju potrebnih informacija, bibliotekari su osobe koje osluškuju potrebe i formiraju fond, uređuju zbirke, stvaraju i vode urednu arhivu. Važan deo posla predstavlja obrada dokumenata i objavljenog materijala, kao i davanje iste na korišćenje.

Od samog početka nastajanja bibliotekarstva kao nauke, sama profesija uvek je bila podložna stereotipskim viđenjima, pozitivnog ili negativnog karaktera. Slika bibliotekara uslovljena je predstavama u medijima i spoljnog okruženja. U medijima je najčešće prisutna slika starije neudate žene, odevene u suknju od tvida i džemper, sa kosom podignutom u punđu i naočarima na vrhu nosu. To je najpoznatiji stereotip bibliotekarske usedelice.

Ovaj krajnje zanimljiv posao u potpunosti je feminizovan. Muški bibliotekari su toliko retki da je pravo čudo videti ih da rade u biblioteci. Uglavnom su opisani kao stidljivi, siromašni, civilizovani ali i inteligentni. Pa se biblioteke čine kao mesta punih prepreka umesto mesta puna znanja i slobodnom pristupu informacija. Nasuprot bibliotekarki usedelici, zbog povećane seksualizacije u savremenoj zapadnoj kulturi, pojavljuje se nov ženski stereotip. Uprkos boljem obrazovanju u sadašnjosti, status ženskog bibliotekara doprineo je tome da čitava profesija bude viđena kao profesija niže vrednosti.  Uprkos svim stereotipima, javila se potreba za uvođenjem studija bibliotekarstva. Pa tako danas se mogu izučavati predmeti vezani za ovu struku i informatiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Svetski mediji bibliotekarsku profesiju su nahvalili i razvili, i predstavili je kao inovativno – organizovanu strukturu visoko obrazovanog kadra punog entuzijazma. Negativan stereotip nije tvorevina bibliotekara već sistema moći i racionalnosti.

Po završetku osnovnih akademskih studija i položenog stručnog ispita u Narodnoj biblioteci Srbije, mogući su sledeći položaji u biblioteci: knjižničar, viši knjižničar, bibliotekar, viši bibliotekar, bibliotekar savetnik i upravnik. Veštine koje treba da poseduje svaki bibliotekar: dobre organizacione sposobnosti, ljubaznost, dobru komunikaciju sa korisnicima, široko opšte znanje, poznavanje stranih jezika i rada na računaru.

Ono o čemu treba brinuti je izgled biblioteka i bibliotekara. Biblioteka svojim akcijama šalje poruke u javnost, i one treba da budu rezultat rada svih zaposlenih. Imidž je slika vrednosti koje je biblioteka usvojila u toku svog rada. I te vrednosti se odnose na kulturu, način predstavljanja i brigu o drugima. Na sledećem linku možete pogledati njene bukmakere:





                                   

Нема коментара:

Постави коментар