Zauvek sanjar

Prvi autor sa kojim ću vas upoznati je Uroš Timić. On je sjajan pisac koji me je osvojio najpre poezijom, a zatim sam pročitala njegov roman prvenac Osmi život koji me je osvojio prvom svojom rečenicom. Dalje osvajanje ću pripisati upečatljivim likovima, radnji koja je dinamična, gotovo se ne diše od neizvesnosti. U nekim trenucima mi je bilo toliko teško što likovi toliko pate i što im se sve dogadja da sam u sebi pitala autora: “Dokle ćeš da mučiš junake?” Medjutim, to je samo produbilo moje interesovanje za dalji tok radnje. Inače, tematika kojom se Uroš bavi nije mi bila toliko bliska, niti sam volela da čitam ovaj žanr jer mi je previše strašan. Ovaj roman mi je probudio interesovanje i pokazao da ne mora svaki roman ove vrste izazivati noćne more. Jednostavnim stilom je rečeno sve i to tako pogadja u srž i čitaoca ponekad oblije hladan znoj koliko istine i strahote ima u rečenom.

Mislim da je sada vreme da se bolje upoznamo sa ovim autorom. Uroš Timić, po struci diplomirani bibliotekar informatičar, svoj roman prvenac „Osmi život“ objavio je 2015. godine u izdavačkoj kući Laguna kao jedan od tri pobednička romana konkusa Literarni Onlajkn Inkubator u oganizaciji Centra za omldinu Tvoja Srbija, projekat koji je finansialo Ministastvo omladine i sporta. Godinu dana kasnije objavljuje drudi roman „Četrdeset dana“ u ediciji „Alfa“ udruženja „Mladi dolaze“, nastalo kao projekat Udruženja književnika Srbije.

     Kratke priče objavljivao je u čaospisima „Književni pregled“, „Umetnčki horizont“, „Književnim novinama“ i „Mons Aureusu“ i na portalu „Blacksheep.rs“. Priče je objavio i u autorskim zbirkama „Krik 2“ i „Čuvari zlatnog runa 2“. Za tri kratke piče osvojio je nagradu „Duško Trifunović“ Scene svih kreativnih, za kategriju pisaca uzrasta do trideset godina.   Član je Udruženja književnika Srbije.

    Osnivač je i glavni i odgovorni urednik portala „Naše malo skladište“ koji se bavi temama iz oblasti kulture, umetnosti i sporta i jedan od glavnih organizatora projekta koji je obeležio kraj 2018. godine - "Bloger fest 2018".

     Trenutno radi na svom trećem romanu, koji nosi naziv "Reptil" i koji je već izazvao veliko interesovanje kod čitalačke publike. Roman će biti objavljen u izdavaštvu "Krik".

Pre negó što predstavimo jednu njegovu pesmu, moram dodati i ovo.Uroš je divna osoba, prijatelj, savetnik i neizmerno sam mu zahvalna što je deo mog života i ovog bloga. Uroše, samo napred i nikad ne odustaj ma koliko te lomili!

Sledi obećana pesma:

Zauvek

Najviše me bole

Ove prazne godine

Što tiho se nižu

Jedna za drugom

Dok ja i dalje sanjam

Samo tvoj jedan osmeh

Da ispuni tren

I godine suza izbriše

Suza, koje su vreme ispisale

I još uvek sanjam

Da večno smo mladi

I proklinjem vreme što postoji

I ove bore na svom licu

Što svedoci tog vremena su

I još uvek sanjam

Da mi tvoja lepota

To isto vreme krasi

I da smo u večnom trenutku

Beskrajno puta voljeni bili

I proklinjem ove noge

Što postaju umorne

I pod teretom života popuštaju

I što moje suze ne slušaju

Ja i dalje sanjam

Da smo srećni

Da smo jedno biće

I da je smrt samo misao

Koja nama strana je

I proklinjem svoje misli

Koje smrti se boje

I pitam se hoćeš li me

Voleti isto čak

Iako nisam večno mlad

Čak iako moja brada seda je

Čak iako moje lice izborano je

Čak iako moje su noge umorne

I pitam se

Živote moj

Pitam se, vreme zaustavljam

Pitam se, sudbinu kunem

Pitam se, prošlost brišem

Pitam se, osmeh pamtim

Pitam se

Hoćeš li me voleti

Zauvek?