Put u istoriju

Poštovani čitaoci, nakon dužeg vremena pišem ovaj tekst, a povod za novu priču jesu ličnost i delo Saše Kuzmanovića. Sa Sašom ću vas upoznati kroz razgovor koji sam imala sa njim, ali pre toga bih podelila svoje utiske o njegovom romanu Nebeski bedemi.

Ovo je izuzetan roman koji sprečava zaborav istorije Smedereva i čuva mnoge mitove i legende tih vremena. Pošto se književnica Ljiljana Šarac u predgovoru knjizi bavila  istorijom, ja sam se fokusirala na medjuljudske odnose i sve ostale aspekte dela. Dok čitate opise ovog romana, imate utisak da ste na vodi koja se lagano talasa. Sve što je opisano se stvara pred vašim očima i svemu verujete. Meni se dogodilo da sam čitala deo u kome se pominje hladnoća i istog trena mi je postalo hladno. Oduševilo me je kako Saša piše o ljubavi i kako prenosi ljubavne priče. Imala sam utisak da su ti delovi pisani ženskim perom jer su retki, ili se ja nisam puno susretala sa njima, ovakvi opisi iz muškog pera. Uočava se šekspirovska ljubav svih parova, tragične sudbine mladih ljudi koji se vole momentalno asociraju na Romea i Juliju. Još jedna asocijacija na ovu Šekspirovu tragičnu ljubavnu priču je to što dominira agape - duhovna ljubav. Početak romana je u znaku erosa, ali je tos amo najava za dominaciju agapea.

Takodje, prisutne su i aluzije na Bibliju, ali ne bih da otkrivam detalje tih scena jer bih tada previše otkrila. Putujući stranicama ove knjige, otkrivamo da u svima nama postoji heroj ili heroína, samo im mismo dozvolili da se dokažu. Saša nas uverava da ljubav i hrabrost idu zajedno, da jedno bez drugog ne postoji. Ljubav pobedjuje sve, ali pre negó što trijumfuje, ona izazove hrabrost na dvoboj sa kukavičlukom. Ne pobedi ona uvek, ali bar se zna da je borba zaljubav postojala i da ljubav svoje vreme često dočeka na boljem mestu od ovog zemaljskog života.

Moram priznati da je roman Nebeski bedemi prvi roman ovog žanra koji mi se dopao. Ovom prilikom zahvaljujem Saši na strpljenju i želim mu puno uspeha u svemu što radi. U nastavku sledi intervju:

SI: Kada ste otkrili da posedujete talenat za pisanje?

SKB: Danas, kada sa distance pogledam u prošlost, čini mi se da je do tog otkrića pre mene, došla moja nastavnica srpskog jezika, Cveta Šćepanović. Knjige i pisana reč od malena su me privlačile. Kada tome pridodam i neiscrpne izvore mašte i bajkovitih tekstova kao i mistiku, nekako je bilo prirodno da reči iz mene, preko pera, migriraju na hartiju, čineći rečenice prvih dečijih sastava a kasnije i ozbiljnijih radova.

SI: Budući da ono čime se bavite nema veze sa književnošću, kako se kod Vas rodila ljubav prema čitanju?

SKB: Kao mali, voleo sam da istražujem, maštam o nepoznatim gradovima, zakopanom gusarskom blagu, škrinjama optočenim zlatom u čijim unutrašnjostima se nalazi blago. Maštao sam o pronalaženju davno iskovanih mačeva i oružja, posetama neistraženim prašumama i kroćenju divljih životinja. Maštu su mi dodatno rasplamsavale bajke naroda sveta, ali iznad svega, izmišljeni junak Edgara Rice Burrougsa, Tarzan, o čijim sam avanturama uz malu stonu lampu čitao do duboko u noć. Što se tiče veze između mog zanimanja vezanog za bezbednost i književnosti, verujem da svako od nas može imati više interesovanja i životnih opredeljenja. Neka od njih donose zaradu dok ona druga ostaju samo u okvirima ljubavi.

SI: Šta Vas je podstaklo da napišete roman Nebeski bedemi?

SKB: Ideja da napišem priču, ili bolje reći horniku o mom rodnom gradu Smederevu, dugo je tražila način da bude objedinjena i ispričana. Opsesija Smederevskom tvrđavom i istorijom Smedereva kod mene je trajala veoma dugo. U početku je knjiga bila suvoparna i istorijska. Mnogima se, na moju veliku žalost, nije sviđalo iščitavanje istorijskog sadržaja knjige. Nekoliko puta sam prekidao pisanje, ali me je Tvrđava stalno vukla i vraćala sebi. Posle nekoliko uzastopnih snova, u kojima sam putovao različitim vremenskim epohama Tvrđave i grada Smedereva, u telima nekih drugih, meni nepoznatih ljudi, knjiga je počela ponovo da se uzdiže iz pepela. Umesto ja njih, priče su tražile i pronalazile mene.

SI: Koliko je trajao rad na romanu?

SKB: Samo pisanje romana zahtevalo je mnogo istraživačkog rada nakon koga sam izašao obogaćen čitavom riznicom novih saznanja. Kako jednog dana tu riznicu ne bih prepustio zaboravu i izložio nas kao narod najvećem grehu u Srba, roman je obogaćen brojnim fusnotama. Fusnote u romanu predstavljaju čuvare zapisanog i podsetnik onima koji su zaboravili ili će zaboraviti i svetionik znanja budućim generacijama.

SI: Koji su Vaši omiljeni pisci i pesnici?

SKB: Stiven King, B.D. Benedikt, Slavomir Nastasijević, Ivo Andrić, Mešo Selimović, Aleksa Šantić, Jovan Dučić,...samo su neki od pisaca i pesnika koji su imali i imaju uticaja na moj stvaralački rad.

SI: Ko Vam je, ako postoji, književni uzor?

SKB: Pročitavši pitanje prisetio sam se reči našeg prosvetitelja Svetog Save: ,,Neka se povinuje novodošavši onome koji je prvi došao, nepismeni pismenome, neobrazovan obrazovanome i mlađi starijem’’. Uvek sam se vodio mišlju da uvek treba učiti od najboljih jer se samo na taj način može pobediti prosek i uraditi nešto veće. Moj književni uzor je definitivno Stiven King, svetski priznat pisac, scenarista, muzičar, kolumnista, glumac, filmski producent i režiser, čovek koji je do sada napisao preko 200 romana i novela, od kojih su mnogi romani filmovani, prevođeni na sve svetske jezike i prodati u preko 350 miliona primeraka.

SI: Kakvi su Vaši planovi na polju književnog stvaralaštva u budućnosti?

SKB: Što se tiče planova u budućnosti na polju književnog stvaralaštva, pored već objavljenih štampanih izdanja romana ,,Nebeski bedemi’’ i ,,Tajna Svetog Save’’ i elektronskih izdanjadrame tročinke ,,Šapat’’ i zbirke pesama ,,Zrna soli’’, trenutno paralelno radim na još nekoliko romana. U planu je skoro izdanje ,,Zbirke sabranih dela Šapat večnosti’’ i dečije knjige ,,Iskrice večnosti’’, kojom će se deca upoznati sa zaboravljenom starom srpskom i staroslovenskom mitologijom, narodnim folklorom i narodnim verovanjima. U narednim godinama biće završen nastavak romana Nebeski bedemi, roman ,,Velika Asa’’, kao i romani ,,Kovač’’i roman ,,Iza horizonta’’. Osim pisanja i novih izdanja romana, u planu je i omasovljavanje škole kreativnog pisanja Belov za osnovce i odrasle, kao i pokretanje Izdavačke Agencije Belov.