Talasi za smirenje

Ovoga puta vam predstavljam Slađanu Bajčić, autorku romana Pričaj mi, more koji nam donosi morske obale u kutak u kome čitamo. Reći ću iskreno, stil ovog romana meni, kao čitaocu, nije odgovarao, ali vrednost koju roman poseduje ne mogu osporiti. Primećuje se autorkina ljubav prema delu Virdžinije Vulf i romanu toka svesti. Često se jedna nit prekida mišlju koja plete novu nit, ali, na sreću čitalaca, lako se možemo vratiti na tok dogadjaja. Takođe, uticaj literature ovog tipa se uočava i u sintaksi, koja se odlikuje kratkoćom rečenica. Ono što me je obradovalo jeste toplina kojaj se oseća iako je za roman toka svesti više karakteristična, da je tako nazovem, naučna hladnoća.

Likovi su bliski svakodnevnom čoveku i inspirisani su ljudskom svakodnevnicom i borbom da se nadvlada opšti haos koji vlada svetom. Ono što čini da se osetimo istrgnuti iz ćeljusti realnosti jeste motiv putovanja, svetionika i mora. Slađana rane svoje junakinje previja posmatranjem mora i talasa, ona njima ne daje lekove, već je njen sedativ za njih šum mora i posmatranje talasa. Povezivanje s prirodom, morem i svetionicima  je za njenu junakinju luka spasa. Ona nam šalje poruku da se treba prepustiti svom srcu i svojoj strasti, treba živeti u sadašnjem trenutku i, što je najvažnije, da znamo kada treba da odustanemo. Ponekad, i kad ludo volimo treba da pustimo voljenu osobu ako vidimo da ne ide. U suprotnom, talasi postaju izvor nemira i predivni trenuci postaju gorke uspomene.

Ovom prilikom se zahvaljujem Slađani na ukazanom poverenju i izvinjavam na dugom čekanju ovog teksta. Slađana, želim ti još dosta napisanih knjiga i puno devojaka podstaknutih na borbu i veru u onog pravog nakon čitanja knjige.